извор: сајт министарства за рад, борачка и соц.питања
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији, на комеморативној академији на Великој сцени Народног позоришта поручио је да Влада Републике Србије остаје спремна и отворена за дијалог о мирном решењу свих спорних питања докле год међународна заједница посредује у преговорима Србије са привременим властима у Приштини и омогућава спровођење и поштовање свега што је договорено.
Министар Ђорђевић рекао је да за пуних 15 година, колико је протекло од погрома над српским становништвом и уништавања српских светиња на Косову и Метохији, до увођења такси на српске производе и усвајања платформе за преговоре, привремене власти у Приштини непрекидно су доказивале да је једини континуитет који су у стању да остваре у пракси заправо континуитет мржње, деструкције, дискриминације, криминала, страха, неслободе и репресија над грађанима.
Према његовим речима, Влада Републике Србије веома је забринута због стања које превише дуго траје у нашој јужној покрајини.
„Учестали илегални упади специјалних снага косовске полиције на Север Косова, све отвореније малтретирање и застрашивање становништва, као и чврста решеност привремених власти у Приштини да од остатака терористичке ОВК формирају војску Косова, све су то показатељи да се стање у нашој јужној покрајини неће решити само од себе, нити да ће грађани Србије који живе на Косову и Метохији живети као слободни људи, људи који уживају сва права и слободе једног модерног друштвеног уређења“, рекао је Ђорђевић.
Министар је истакао да Србија, за разлику од самопроглашених ентитета без суштинског суверенитета, поштује све своје држављане, без обзира на њихову етничку или религијску припадност и порекло.
„Република Србија прихвата све грађане Косова и Метохије, али не прихвата ратне лидере косовских Албанаца и инсистира на томе да се сви њихови злочини у потпуности истраже и акдекватно казне. Непосредно пре избијања мигрантске кризе и активирања такозване „Балканске руте“, значајан број грађана Србије албанске националности са Косова и Метохије излаз из своје тешке економске ситуације потражио је на северним границама наше земље и дуж целе Републике Србије кретали се потпуно слободно, као грађани који се крећу територијом своје матичне земље“, рекао је Ђорђевић.
