21.03.2019.
Представљена „Споменица погинулих у ратовима 1991-2000. године с подручја Краљева“
Промоција књиге „Споменица погинулих у ратовима 1991-2000. године с подручја Краљева“, аутора др Косте Николића и др Милоша Тимотијевића, која је одржана у Галерији Народног музеја Краљево, још један је у низу догађаја поводом обележавања 24. марта – Дана сећања на браниоце отаџбине у ратовима од 1990. до 1999. године.
Књигу, у издању Народног музеја Краљево у сарадњи са Удружењем породица палих бораца у ратовима 1990–1999. године града Краљева, приредио је др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак. Садржи 139 биографија погинулих војника, подофицира, официра, војних резервиста и полицајаца.
Помоћник градоначелника и председник Одбора за обележавање 24. марта – Дана сећања Сретен Јовановић је нагласио да је Краљево било један од ретких градова које организује помене и представљање онога што нам се заиста десило.
„Живимо у времену када смо од једне најмоћније државе у Европи дошли у ситуацију да будемо распарчани, губећи на хиљаде наших најбољих синова“, рекао је Јовановић.
Виши кустос Народног музеја Мирјана Савић, представила је „Споменицу“ делом и читањем предговора др Косте Николића, који је био спречен да присуствује данашњем догађају.
„У временском распону од 195 година, између 1804. и 1999, српски народ у Србији и ван њених граница водио је 13 већих ратова, у просеку један на сваких 15 година. Само током непуних 87 година XX века, од 1912. до 1999, Срби су ратовали шест пута, два пута губили и три пута стварали државу.“
Приређивач књиге др Милош Тимотијевић је објаснио да споменица покрива период до 2000. године „зато што смо заборавили да се рат водио и 2000. на подручју општина Бујановац и Прешево“.
„’Разврставање’ жртава само је поступак неопходан за систематизацију наших знања о прошлости. Документацију смо добили од краљевачког Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. Свих 139 биографија су писане на исти начин са жељом да се сачува сећање на погинуле, њихов живот, а потом и на погибију. Морална обавеза свих нас је да не заборавимо хероје“, нагласио је Тимотијевић.
Он је честитао тиму из Краљева, а посебно Народном музеју, што су се одлучили да штампају ову вредну публикацију зато што је, како је рекао, „свих ових година углавном родбина бринула о погинулима, док друштво и држава, углавном, нису превише водили бригу“ и подсетио да је ово једна од ретких споменица које су објављене у унутрашњости Србије.
Како је навео председник Удружења породица палих бораца у ратовима 1990–1999. године града Краљева Милисав Вујанац, књига има три списка погинулих.
„Први се односи на људе који су рођени у Краљеву и околини, или су пред почетак рата, у коме су погинули, били житељи Краљева, таквих је 83. Други део се односи на људе чије су се породице доселиле у Краљево после њихове погибије – 28 особа. На крају се налази списак људи који су погинули као припадници 252. оклопне бригаде, а нису из Краљева, нити су њихове породице дошле у Краљево после њихове смрти – таквих је 28 појединаца“.
Ако се посматра само ужи списак људи са подручја Краљева који су погинули, њих 83, у просеку су имали 29,6 година. Ако би се посматрала само цивилна лица, заправо резервисти, највише су страдали људи који су по занимању били радници, потом сељаци, живот су најчешће губили резервисти и војници на одслужењу војног рока. Страдали су и активни војници, подофицири и официри – сваки четврти од погинулих. Међу погинулима 47 одсто њих није било ожењено.