Удружење породица палих бораца ратова од 1990-1999

Поштовано чланство, обавештавамо Вас да је 24.04.2019.године преминуо Сава Пауновић, оснивач и дугогодишњи председник Удружења породица палих бораца ратова од 1990-1999 године Републике Србије. Сахрањен је 27.04 .2019 године у Сурчину. Пуковник Звонимир Пешић спремио је говор, који је прочитао присутнима на сурчинском гробљу.
Лака му земља и покој души.

In memoriam: САВО ПАУНОВИЋ (1947-2019)

Из наших редова се, ових дана, у вечност преселио Саво Пауновић, оснивач и први председник Удружења породица палих бораца  ратовa од 1990- 1999 године, Републике Србије.

Ми који смо га познавали и имали ту привилегију да се дружимо са њим, памтићемо га по срчаности и упорности за остваривање људских права, по несебичној помоћи коју је пружао другим људима, по ведрини којом се односио према пријатељима, по бризи коју је испољавао према својој породици. Био је тих, радин, ненаметљив, поштовао је своју реч… Био је привржен правди и истини.

Савин животни пут био је посут трњем, немаштином, борбом за свестрано образовање и непрестано доказивање. Професионални животни пут почео је од обичних послова, да би се захваљујући преданом раду, а понајвише непрестаним учењем уз рад, винуо до висина академског грађанина и поштованог делатника.

Надасве је био одан грађанин држави Србији.

Условно речено, живот Саве Пауновића се може поделити на два периода. Први је онај који је трајао од 1947. све до 1991. године, када је у борбама за Вуковар смртно страдао син Слободан, који је поносно служио своме народу у Гардијској бригади. Био је то ударац на целу породицу, од којег се Пауновићи нису опоравили све до данашњег дана. Узданица мајке Драгице и оца Саве храбро је погинуо бранећи земљу од повампиреног фашизма. Многобројни пријатељи и рођаци сваке године су се окупљали су се на сурчинском гробљу да би изнова одавали пошту гардисти Слободану.

Саво Пауновић је постао познат широм Србије, када је пре двадесетак година основао Удружење породица палих бораца  ратова од 1990. до 1999. године, републике Србије у којем је све до недавно био председник и главни покретач активности. Учинио је то јер аутохтона права породица палих бораца на најбољи начин може да репрезентује само организација која окупља чланове породица завијених у црно.

Његов друштвено-хумани рад био је високо цењен међу члановима Удружења, а посебно у оквиру Министарства за рад, запошљавање и социјална питања и Министарства одбране. Многи чланови породица остварили су своја законом утврђена права захваљујући Савиној несебичној помоћи и канцеларијама које је формирао у Београду и још неколико градова Србије.

Само преданим неговањем традиција из последњих ратова, као и из оних претходних, сачуваћемо српску баштину, генерацијама и у крви ствараној.

Заслуга Савина и целог удружења јесте регистар погинулих у ратовима од 1991. до 1999. године, какав не постоји ни у једној институцији у Србији.

Када је пре извесног времена болест опхрвала нашег Саву, одлучио је да се повуче са дужности председника Удружења. И док га је болест притискивала са свих страна, чини се да су се отвориле душевне ране. Оне које се тешко видају. Само он и супруга Драгица знају колике су бесане ноћи провели сећајући се свога Слободана.

Породица Пауновић, госпођа Драгица, кћерка Снежана и син Бранко, имају заиста разлога да се поносите Савом. Живео је часно, током живота оставио је дубоке и позитивне трагове. Његово име ће се у будућности спомињати са посебним пијететом.

Саво је испраћен на вечни пут с вером да ће и тамо, на небу, служити интересима народа и твоје отаџбине.

Нека му је вечна слава и хвала!

24.03.2019.

„Нисмо заборавили“ – порука је града Краљева послата са програма обележавања Дана сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима од 1990. до 1999. године – 24. марта, изведеног у згради Градске управе града Краљева.

Поздрављајући чланове породица погинулих ратника, ратне војне инвалиде, учеснике ратова од 1990 до 1999. године, државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, народне посланике, начелника Рашког управног округа, свештенство, представнике Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције, представнике града Краљева и бројне учеснике помена, градоначелник града Краљева др Предраг Терзић је истакао да се снага једне државе не мери само бројем квадратних километара њене површине, нити стотинама хиљада и милионима становника који је насељавају, ни привредном снагом, него, на првом месту, културом сећања на најзначајније битке које је тај народ преживео.

„И као што се сећамо Првог устанка и успеха, треба да се сећамо и болног пораза и Ћеле-куле. Као што се сећамо Другог српског устанка, треба да схватимо да нас је мудрост спасла великог боја изгубљених људских живота. Као што се сећамо васкрса после Првог светског рата, треба да запамтимо и албанску голготу. А у ратовима деведесетих сећамо се имена и лица људи који су оставили своје животе и свих ратних војних инвалида који данас живе у Краљеву. А ми Краљевчани, а Краљевчани смо сви који живимо у овом граду, треба да саберемо имена људи који су оставили своје животе, било да су рођени и одрасли у Краљеву или њихове породице данас насељавају наш град. Треба да разговарамо и треба да памтимо не само на колективном нивоу, него да се сетимо оних који су дошли, места одакле су дошли, родних кућа, школа које су похађали, фабрика где су радили, а ми који смо их дочекали увек у сећању имамо урезане колоне које су долазиле кроз Краљево и начине како смо тим људима помагали“, поручио је градоначелник Краљева.

„Колективно и индивидуално сећање треба да се саберу у трајном, вечном сећању српског народа“, поручио је Терзић истакавши да, као што друге нације имају имена за своје погроме током историје, и српски народ треба да има своје име за све оно што је проживео и пропатио кроз историју.

„Пре неколико дана смо добили предлог те речи и можда је „покољ“ најадекватнија реч за све оно што смо ми доживели. Јако је важно да схватимо да поред овог трајног сећања треба да развијамо и сарадњу и дух помирења, да своју борбу наставимо на другачији начин, не више пушкама и топовима, јер Срба нема колико их је било на почетку двадесетог века, него да се трудимо да наши привредни успеси имају меру некадашњих војних подвига, да наш народ васкрсне кроз раст и развој економије, кроз стабилно друштво, кроз могућност да своју децу запослимо, а не да више мајке своју децу испраћају у рат. Надам се да је та победа близу и да ћемо је сви заједно славити“, рекао је градоначелник Краљева уз изразе захвалности онима којих се сећамо – невино страдалим жртвама, војницима, подофицирима и официрима који су погинули бранећи земљу, али и онима који су морали да напусте своја вековна огњишта, онима који су уткали своје животе или делове тела у њену будућност… уз поруку „Живело Краљево, живела Србија“.

Минутом ћутања одата је пошта нашим трагичарима и херојима. Сетили смо се прве жртве ових ратова, војника Слободана Стојковића из Матарушке Бање, убијеног 1990. године у Словенији.

[Детаљније]

Поводом 24. марта, Дана сећања на Жртве НАТО агресије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац и одао почаст свим погинулима код Споменика деци страдалој у НАТО агресији.

Делегација града Београда на челу са замеником градоначелника Гораном Весићем одале су почаст свим жртвама, као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Споменик деци страдалој у НАТО агресији, (који се налази у средишњем делу београдског парка „Ташмајдан“  подигли су београдски дневни лист „Вечерње новости“ са својим бројним читаоцима непосредно по окончању напада НАТО снага на нашу земљу. Споменик је посвећен успомени на  малишане страдале у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

24. марта 1999. године отпочела је агресија НАТО снага на СР Југославију која је трајала до потписивања Војно-техничког споразума 9. јуна исте године. Током тог периода, оружане снаге великог броја држава окупљене у оквиру НАТО извршиле су бројне нападе на цивилне и војне циљеве који су резултирали великим људским жртвама и масовним материјалним разарањима.

извор: https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/dan-secanja-na-zrtve-nato-agresije-0

Представници породица палих бораца ратова од 1990 год. Републике Србије, положили венац деци жртвама НАТО агресије у Ташмајданском парку, касарни Топчидер.

Обележавање ,, Дана сећања,, у Параћину:

21.03.2019.

Представљена „Споменица погинулих у ратовима 1991-2000. године с подручја Краљева“

Промоција књиге „Споменица погинулих у ратовима 1991-2000. године с подручја Краљева“, аутора др Косте Николића и др Милоша Тимотијевића, која је одржана у Галерији Народног музеја Краљево, још један је у низу догађаја поводом обележавања 24. марта – Дана сећања на браниоце отаџбине у ратовима од 1990. до 1999. године.

Књигу, у издању Народног музеја Краљево у сарадњи са Удружењем породица палих бораца у ратовима 1990–1999. године града Краљева, приредио је др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак. Садржи 139 биографија погинулих војника, подофицира, официра, војних резервиста и полицајаца.

Помоћник градоначелника и председник Одбора за обележавање 24. марта – Дана сећања Сретен Јовановић је нагласио да је Краљево било један од ретких градова које организује помене и представљање онога што нам се заиста десило.

[Детаљније]

У граду Краљеву у оквиру обележавања 24. марта – дана сећања на браниоце отаџбине у ратовима од 1990. до 1999. године, дани обележавања ових догађаја започели су 18. 03. 2019. године када је у свечаној сали Градске управе града Краљева, организована је изложба слика порушених железничких објеката и инфраструктуре железничког чвора Краљево од стране НАТО алијансе.

19.03.2019.

Представљена монографија „Краљево на путевима историје“

У оквиру обележавања 24. марта – Дана сећања на браниоце отаџбине у ратовима од 1990. до 1999. године, у Свечаној сали Градске управе града Краљева, представљена је монографија „Краљево на путевима историје“ (Спомен-књига погинулим у ратовима 1990-1999) аутора генерала Милисава Секулића.

Удружења учесника рата 1991-1999. године је, уз помоћ Министарства за рад, борачка и социјална питања Републике Србије, са аутором генералом Милисавом Секулићем, издало монографију „Краљево на путевима историје“. Она представља спомен-књигу погинулим у ратовима од 1990. до 1999. године, а чине је три поглавља у којима је описано 141 лице. У првом су приказана погинула војна лица која су рођена или су имала стално пребивалиште на просторима краљевачке регије, у другом погинула војна лица чије су породице прогнане са територија на којима су живеле и настаниле се у Краљеву, а у трећем погинула војна лица, припадници краљевачких војних пошта и Аеродрома Лађевци. Четврти  део чине прилози – документа и сведочења о размерама трагедије оружаних сукоба 1991-1999. а односе се на Краљево.

Аутор књиге генерал Милисав Секулић, који се бави тематиком погинулих у ратовима од 1990. до 1999. године, написао је 12 монографија.

„У изради тих монографија сам боравио у Краљеву и имао сусрете са члановима породица погинулих. Сматрао сам да је значајно да се сачува сећање на људе који су положили своје животе да бисмо ми живели. Провео сам пет година у Хагу и имао приступ свим документима који су послати из Загреба, Београда, Сарајева, на основу којих сам написао и издао 22 књиге“, рекао је Секулић

Према речима Сретена Лазовића, председник Удружења учесника рата 1991-1999. године, на двадесет година од злочиначког НАТО напада на једну суверену државу, у срцу Балкана, Удружење учесника рата је, уз помоћ генерала Милисава Секулића, издало монографију, коју је Министарство рада и социјалне политике подржало, и посветило је ратним друговима који су бранили Србију.

„То је наш дуг и обавеза према свим погинулим херојима отаџбине са овог подручја који су дали нешто највредније, дали су своје животе, за одбрану отаџбине. Ова монографија остаје трајни запис страдања једне генерације у одбрани своје домовине“, поручио је Лазовић.

Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић је подсетио на то да је Краљево дало велики број бораца у ратовима од 1990. до 1999. године, да је велики број бораца са територије Краљева рањен током ратова у Босни и Херцеговини, Хрватској, на подручју Косова и Метохије, а да се неки од њих никада нису вратили. Како је рекао, град настоји да помогне породицама оних који се нису вратили, али и члановима борачких удружења.

[Детаљније]